Sarajevo, 3. februar 2026.
Direktorica Agencije za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine pri Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice BiH, Samra Filipović-Hadžiabdić, učestvovala je kao panelistkinja na prezentaciji publikacije „Žene u upravnim odborima u BiH: Unapređenje rodne ravnopravnosti u korporativnom odlučivanju“, održanoj 3. februara 2026. godine u Sarajevu.
Događaj je okupio donosioce politika, predstavnike kompanija, investitore i međunarodne organizacije s ciljem da se razmotre uzroci rodnog disbalansa u vrhovima poslovnog odlučivanja i pronađu načini za njegovo prevazilaženje. Publikaciju su predstavili udruženje Women on Boards Adria i UN Women BiH, kao rezultat istraživanja o statusu i zastupljenosti žena u poslovnom liderstvu u Bosni i Hercegovini.
Nalazi istraživanja pokazali su zabrinjavajuće pokazatelje:
- 76% kompanija u BiH nema nijednu ženu u rukovodstvu,
- Žene čine samo 25% menadžerskih pozicija.
Istaknuto je da prepreke za žene ne leže u nedostatku sposobnosti ili ambicije, već u netransparentnim procedurama imenovanja, ograničenim profesionalnim mrežama podrške i neproporcionalnom opterećenju obavezama u porodičnom životu, koje ženama otežavaju napredovanje ka vrhu korporativnih hijerarhija.
U svom obraćanju, direktorica Samra Filipović-Hadžiabdić govorila je o inicijativi Gender pečata za ravnopravnost spolova u privatnom sektoru koju razvija Agencija za ravnopravnost spolova BiH, ističući da je riječ o konkretnom i mjerljivom alatu za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u poslovne politike i prakse privatnih kompanija.
“Gender pečat omogućava kompanijama da sistematski integriraju rodnu ravnopravnost u svoje poslovne procese – od zapošljavanja, upravljanja i razvoja kadrova, do donošenja odluka na najvišem nivou. Dugoročno, takav pristup vodi većem broju žena na rukovodećim mjestima i stvaranju održivije, uspješnije poslovne zajednice,” naglasila je direktorica Filipović-Hadžiabdić.
Poseban fokus panela bio je i na EU Direktivi 2022/2381 o ženama u upravnim odborima, koja postavlja precizne ciljeve za postizanje rodne ravnoteže u velikim kompanijama, kao i na ekonomskim argumentima koji dokazuju da rodno uravnoteženi odbori doprinose boljem upravljanju, većoj otpornosti i inovativnosti.
Publikacija i diskusija otvorile su važan prostor za dijalog o reformama poslovne kulture u BiH i potrebi za većom podrškom ženama koje teže liderskim pozicijama u korporativnom sektoru.
